Plastika i njena zastupljenost

Plastika je jedan od najčešće korišćenih sintetičkih materijala koji se prvi put pojavljuje u 19. veku. Koristi se za pakovanje različitih proizvoda, ambalaža za hranu i piće se pravi od plastike, koristimo je za pravljenje igračaka, sastavni je deo električnih aparata, kompjutera, stolica itd. Postoji preko 10.000 različitih vrsta plastike u svetu, a može se može pomešati sa mnogim drugim elementima, tako da je njena upotreba neograničena.

TIPOVI PLASTIKE I NJIHOVA PRIMENA

Danas postoje mnoge vrste plastike, i svaka od ovih vrsta zahtijeva poseban proces prilikom recikliranja. Ukoliko pogledate samo pakovanje za tekuće proizvode, i uporedite ih, vidite da pakovanja za vodu, sok, jogurt, ili šampon nisu napravljeni od istih vrsta materijala. Osim po izgledu, najlakše ih razlikujemo prema oznaci: PET, PVC, PE-HD, PP, PS, PE i sl.

Osnovna podela plastičnih materijala je na termostabilne i termoplastične.

Termostabilna plastika se oblikuje samo jednom. Tokom proizvodnje pri hlađenju dolazi do hemijskih promena, tako da nakon hlađenja nastali predmeti nemaju sposobnost daljeg oblikovanja. Nastali predmeti su čvrsti, izdržljivi i imaju dug vek. Međutim, oni se ne mogu reciklirati hemijskim putem već samo mehanički tj. usitnjavanjem i degradacijom na početne komponente. Ovde spadaju:

Poliuretan– izolacija u frižiderima, zamrzivačima i zgradama, punjenje u nameštaju, sedištima i airbag-u u automobilima, sunđeri, đonovi, sportska oprema, točkići na kolicima i rolerima i dr.
Epoksi smole(poliepoksidi) – nalazi se u zaštitnim omotačima za brojne predmete, bojama, izolatorima, transformatorima i dr.
Poliimid(PI) – koristi se za izolaciju kablova na svemirskim brodovima, kao filter u incineratorima, toplanama i cementarama, ulazi u sastav medicinskih katetera, stentova i dr.
Silikon(polisiloksan) – koristi se kao lubrikant za povezivanje staklenih delova i pločica, zaštitu papira i drugih materijala od vode, ali i za izolaciju kablova i u plastičnoj hirurgiji.
Melamin(melamin formaldehid) – glavna upotreba u proizvodnji površinskih slojeva laminata i belih plastičnih tabli, činija, čaša…
Urea-formaldehid– danas se kao i melamin uglavnom koristi kao adheziv za spajanje drvenih delova.
Vinil ester – otporan je na vodu, pa se nalazi u cevima i tenkovima za vodu. Predstavlja alternativu poliesteru i epoksidima.

Termoplastični materijali su svi polimeri koji se mogu zagrevati i oblikovati više puta. Svi su 100% reciklabilni, ali reciklaža mnogih se ne isplati i jednostavnije je samo proizvesti nov predmet.

Plastični materijal čiji polimer se naziva polietilen-tereftalat – PET se u najvećoj meri koristi za proizvodnju poliesterskih vlakana u tekstilnoj industriji, a potom za proizvodnju flaša. Budući da oni mogu da se odvoje od polimera ne savetuje se višekratna upotreba PETpakovanja i flašica! Ovaj tip plastike se reciklira u najvećoj meri.
Polietilen velike gustine– sposoban da izdrži kontinualno zagrevanje na temperaturi do 110°C. Najbolji primer su čepovi, ali ulazi u sastav nekih vrsta zaštitnih odela (odela protiv opasnih materija), kanti, činija, igračaka, nameštaja, neprovidnih boca od omekšivača, vodovodnih i gasovodnih cevi.
Polivinil-hlorid– od njega se proizvode zavese za tuširanje, vodovodne i druge cevi, prozori i vrata, kablovi, ali i pakovanja za hranu – npr. od njega se prave poklopci na kornetima.
Polietilen male gustinese uglavnom nalazi u plastičnim kesama i folijama, ali i nekim flašicama i čepovima. Tehnički se može reciklirati, ali u slučaju kesa se zbog njihove male mase reciklaža ne isplati.
Polipropilen je najčešća plastika u pakovanjima za hranu. To su kantice pavlake, sladoleda, pakovanja krema, šampona i drugih kozmetičkih proizvoda.
Polistiren – prevashodno se koristi za pakovanje i transport različitih proizvoda i za izolaciju. Solidni PSulazi u sastav nekih čaša od pića za poneti.
Akrilati –poliakrilatne smole koje se nalaze u akrilnim bojama, polimetil metakrilat (PMMA) – providna plastika poznata kao pleksiglas. Koristi se za proizvodnju optičkih pomagala, jer je čvrst i otporan na ogrebotine. U akrilate spada i tekstil akril. Koriste se i za prizvodnju proteza (deo koji imitira desni).
Politetrafluoroetilen (PTFE)poznate trgovačke marke i Brenda Teflon. Studije ukazuju da pri većim temperaturama (preko 300°C) teflonski tiganji ispuštaju otrovne pare koje sadrže perfluorooktanoičnu kiselinu (PFOA), potencijalni kancerogen. Teflon se takođe, pored najlona, koristi za proizvodnju konca za zube.
Akrilonitril-butadien-stiren (ABS)– nalazi se u igračkama kao što su lego kockice.

Poliamidi (PA) – prisutni u tekstilima, tepisima, padobranima i sportskoj opremi. Vrsta poliamida je najlon.
Polibenzimidazol (PBI) – nalazi se u zaštitnim odelima i delovima svemirskih brodova.
Polikarbonat (PC)– veoma lako se oblikuje i koristi za proizvodnju širokog spektra predmeta: plastična stakla za naočare, CD/DVD, čvrsti delovi automobila i aviona, medicinski uređaji, zaštitna oprema.

RECIKLAŽA PLASTIKE

Plastika se proizvodi od nafte, koja je neobnovljivi resurs. Iako je nezamenjiva u savremenom životu, plastika je problem kada postane otpad. Ukoliko se odvojeno sakupi i reciklira, u tom procesu se štede prirodne sirovine i energija za proizvodnju. Kada bi se sva naša plastika reciklirala, uštedili bi smo četvrtinu prostora na deponiji i značajne količine nafte.

Proces proizvodnje plastike zahteva upotrebu velikih količina fosilnih goriva. Studije su pokazale da se između 7% i 8% fosilnih goriva na svetu koristi za proizvodnju plastike. Ovo ne zvuči mnogo, ali ipak iznosi nekoliko miliona tona godišnje. Reciklažom se mogu sačuvati ova goriva, čak i preusmeriti na druge namene. Plastiku je lako reciklirati, iako mali broj to čini. Sva plastika može da se reciklira, ali se ne reciklira kao što bi trebalo. Neke studije su pokazale da se na globalnom nivou reciklira oko 10 % plastičnih boca, dok preostalih 90 % završi na deponijama, ili zagađujući reke, okeane…

Reciklaža plastike je korisna na mnogo nivoa. Recikliranu plastiku je moguće naći na odeći, obući, tepisima… Dobra je za okolinu, uštedu energije, za zdravlje ljudi i životinjskog sveta.

Reciklažom jedne boce uštedi se energije dovoljno da sijalica od 60 vati radi šest sati. Pored uštede u energiji, značajno se smanjuje emisija gasova staklene bašte, dobijaju se novi proizvodi od ovog materijala, a i štedimo prostor na deponijama.